Izdvajamo iz MAGAZINA MOJA PLANETA

Grupa planinara, u organizaciji PSD „Železničar” iz Beograda, izvela je zimski uspon na najviši vrh Julijskih Alpa - Triglav (Slovenija)...

Smatra se da svaki Slovenac, bio on planinar ili ne, treba da se makar jednom popne na Triglav. Za njih je ovaj atraktivan i veličanstven vrh simbol prirode i težnja čoveka da se vrati prirodnim vrednostima i zdravom načinu života.

Triglav je odavnina bio cilj za mnoge planinare, visokogorce i alpiniste koji su težili da ostvare različite ciljeve penjući se njegovima strmim i ponosnim liticama. Čovek je prvi put kročio na najviši vrh Julijskih Alpa 25. avgusta 1778. godine penjući se iz pravca Bohinjskog jezera.

Najmarkantiji deo planine je čuvena severna stena sa svojom visinom od 1.200 m i širinom od tri kilometra. Danas je planina veoma posećena, zahvaljujući razgranatom sistemu planinarskih domova, iliti koča - kako bi oni rekli. Na visini od 2.515 m nalazi se dom na Kredarici, koji je najposećeniji i najveći dom u Sloveniji.

Naš cilj bio je zimski uspon na ovaj vrh polovinom januara ove 2012. godine. Uspon je započeo mnogo ranije nego što smo se zaputili u okrilje Triglava. Kao i svaki ozbiljan zimski uspon na jedan alpski vrh i naš uspeh je zavisio od vremenskih uslova i količine snega na planini. Takođe presudni faktor je i jačina vetra, koji u ovo doba duva i do 150 km/h. Za pravac uspona odabrali smo prilaz kroz dolinu Krma, do doma na Kredarici, a završni uspon preko vrha Malog Triglava.

Proveli smo mnogo vremena pribavljajući podatke o usponu i opremi koja nam je potrebna da se bezbedno ponemo na vrh i da siđemo u dolinu. Nakon dugog iščekivanja boljih vremenskih uslova sneg se stabilisao i napokon smo krenuli u našu avanturu.

U Sloveniju smo stigli rano ujutru nakon noćne vožnje iz Beograda. Cilj za prvi dan našeg boravka u Julijskim Alpima bio je dolazak u Kranjsku Goru, gde smo se odmorili od puta i prenoćili. Ovo je bila odlična odluka jer smo sutradan odmorni i puni elana krenuli ka dolini Krma. Zaleđen krivudav put nas vodi kroz Mojstrani, do naše polazne tačke za uspon. Hladno jutro i pogled kroz četinarsku šumu na okolne vrhove obasjane suncem, prizor je koji nas je sačekao kao dobrodošlica Alpa. Iz Beograda smo poneli krplje za hodanje po dubokom snegu koje nismo morali da koristimo jer je sneg bio čvrst i odličan za brzo napredovanje ka Kredarici. Potrebno je savladati oko 1.650 m uspona u ovom danu. U zavisnosti od uslova, ovaj put se nekada prelazi i za jedanaest sati. Naša ekipa je uspela da pređe stazu za oko pet sati. S obzirom na odlične vremenske uslove, mnogo slovenačkih planinara je iskoristilo priliku da uživa u ovom divnom zimskom ambijentu. Neki su na uspon išli skijama, a primetili smo da ima i onih koji do Kredarice vode svoje pse. Sunce i veoma plavo nebo ulepšavalo je poglede na vrh Triglava i ostalih vrhova. Pogledi su se protezali i do mora koje se jasno videlo. Temperatura je konstantno bila u minusu, a vetar se pojačavo drastično pri dolasku do doma. Kasnije tog dana smo saznali da je duvao brzinom od 100 km/h.

Obično zimi je otvorena samo zimska soba, međutim ovog vikenda zbog najave mnogo planinara, otvorene su sobe za prenoćište. U domu su dežurali meteorolozi koji su ovde nastanjeni tokom cele godine. Njihova obaveza je da svakog dana očitavaju podatke sa meteoroloških stanica počevši od četiri sata ujutru, pa nadalje svaki puni sat. Bez obzira na spoljašnje uslove, oni prkose hladnoći, snegu i vetru, da bi svim planinarima obezbedili što tačnije podatke o vremenskim prilikama. Meteorolog Andrej ispričao nam je da ovaj način života ostavlja ozbiljne posledice na zdravlje.

Uz topao kamin i dobru hranu odmaramo se i razgovaramo o sutrašnjem usponu. Dom odiše tradicijom i kulturom koju slovenački planinari gaje i nesebično prenose na druge. Ovaj ogromni dom, kapaciteta i do 300 planinara, napaja se električnom energijom uz pomoć solarnih panela i vetrenjača. Nedaleko odatle nalazi se mala crkva koja je bila do pola zavejana, te heliodrom za dostavu hrane i, naravno, za hitne intervencije Gorske službe spasavanja.

Tog dana, samo dva planinara uspela su da se popnu na Triglav u ranim jutarnjim satima. Razlog tome je veoma jak vetar koji vas bukvalno može oduvati sa njegovih strmih grebena i litica.

Završni uspon je tehnički zahtevan i svako ko želi da se popne mora da bude obučen u korišćenju dereza, cepina i raznih zimskih tehnika osiguravanja i penjanja. Većinom Slovenci uspon izvode solo, odnosno bez naveze i korišćenja tehnika osiguravanja. Mi smo ipak odlučili da se penjemo u dve dvojne naveze uz osiguravanje gde smatramo da je potrebno. Svi moramo imati u vidu da Slovencima prosečno treba sat vremena vožnje da dođu do bilo kog polaska na ozbiljni uspon. Zbog toga su oni utreniraniji i imaju više iskustva od nas. Zato i mogu sebi da priušte da se penju na Triglav bez uporebe užeta.

Provodimo veoma hladnu noć u domu. Iako smo spavali u sobi, temperatura je pala na svega jedan stepen. Sutradan ujutru vetar je smanjio intezitet. Pri temperaturi od minus 15, odmah po izlasku sunca, krenuli smo ka vrhu. Sneg je škripao pod našim nogama dok smo prilazili steni Triglava. Prešli smo jednu usku zaleđenu policu ka izlasku na greben ka Malom Triglavu.

Sneg je pokrio sajle koje pomažu pri letnjem usponu. Naišli smo na samo par mesta gde se delimično vide. Prelazili smo sigurno strme deonice miksa stene snega i leda. Kredarica ostaje ispod nas i nakon 45 minuta izlazimo na vrh Malog Triglava po uzanom i zasneženom grebenu. Sada imamo pogled na sam vrh i njegov greben. Pred završni deo uspona prelazimo takozvane oštrice noža (veoma uski grebeni koji se završavaju sa strmim liticama sa obe strane). Nailazimo na spomen ploče koje podsećaju da priroda zna da bude i veoma okrutna i nepredvidiva u ovakvim predelima Alpa. Konačno završni deo. Mimoilazimo se sa par Slovenaca koji silaze sa vrha. Neki od njih su takođe u dvojnoj navezi. Vetar duva u naletima i koncetrišemo naše kretanje kada je slabijeg inteziteta. Dereze drže našu težinu sa svojim šiljcima i zabijanjem cepina u zaleđeni sneg prelazimo par eksponiranih detalja. Izlazimo na jednu veću policu odakle se vidi vrh. Ostatak uspona je preko zasneženog grebena i veoma brzo smo se svi zajedno našli na vrhu Julijskih Alpa. Na vrhu se nalazi Aljažev Stolp koji predstavlja malo sklonište. U ovim uslovima je do pola zavejan snegom. Pogledi se protežu čak do Grossglocknera i Dolomita. Fotografišemo ove predele da bih mogli i drugima da prikažemo lepotu ovih krajeva.

Nakon kraćeg zadržavanja krećemo ka domu. Pri spustu vidite sva opasna mesta na koja niste obratili pažnju pri usponu. Koncentracija i sigurnost je presudna u spustu ka Kredarici. Mnogi planinari, visokogorci i alpinisti su stradali na spustu nakon popetog vrha. Dok se penjete drži vas adrenalin da uradite sve kako treba i da ne napravite pogrešan korak. Većinom pri silasku nakona euforije popetog vrha ljudi se opuste i tada statistički dolazi do više nesreća nego pri usponima.

Otpenjavamo uz osiguravanje na strmim sekcijama. U više navrata se mimoilazimo sa Slovencima koji su malo kasnije krenuli na uspon. Gužva je takođe veliki problem pri ovako zahtevnim usponima i morate obratiti pažnju na koji način ćete se mimoići sa drugima. Silazimo sa stene i krećemo se ka domu. Veoma smo zadovoljni i sretni jer smo ostvarili naš plan. Odmaramo se u domu i spremamo se za silazak ka dolini Krma i mestu Mojstrana.

Na prvom delu spusta koristimo dereze jer je sneg bio zaleđen i time neprohodan za hodanje samo u planinarskoj cipeli. Nakon 3,5 h stižemo do našeg auta. Ovde se završava naša avantura i sada možemo da kažemo da smo se uspešno popeli i sišli sa najvišeg vrha bivše Jugoslavije Triglava sa svojom visinom od 2.864 m.

Zahvalni smo vremenskim uslovima i našem nastojanju da težimo ka ostvarenju ovako dobrih sportski rezultata. Jer iza svakog uspešnog uspona stoji mnogo truda i rada stoga sebi zadajemo nove ciljeve i radimo na tome da se ponovo vratimo na jedan od vrhova Juliskih Alpa u zimski uslovima.

Ovaj uspon je izveden u organizaciji PSD „Železničar” Beograd u vođstvu načelnika društva Radmila Marića. Ostatak deo ekipe sačinjavali su takođe članovi istoimenog društva Nikola Radojević, Bojan Dulejan i Dragan Gavrić.
Zahvaljujemo se našim prijateljima članovima PD „Matica Ljubljana” Dušku Grabnaru i Dragu Metljaku koji su nam pomogli oko organizovanja i izvođenja ovog uspona.

Info
Triglavski dom na Kredarici (2.515 m)
Kontakt osoba: Dušan Vidmar
Telefon: +386 (0) 4 531 28 64
Info: PD +386 (0) 1 23 12 645
E-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. (PD)
Web: www.pd-ljmatica.si

Tekst i foto: Nikola Radojević, vodič službe PSS M.B:268, član GSS
Izvor: www.mojaplaneta.net

Tweet

Tweet