Prokletije – Jezerski vrh
Izdvajamo iz magazina Moja planeta
Planinarsko-skijaški klub „Kopaonik” iz Beograda organizovao je uspon na Jezerski vrh (Maja Jezerce 2.694 mnv), najviši vrh Prokletija. Akcija je održana od 21. do 23. avgusta 2015. uz učešće 13 planinara iz različitih klubova – „Pobeda”, „Železničar”, „Bukulja”, „Stražilovo” i dr. Vodič je bio Nikola Stevanović.
Nakon celonoćnog putovanja, u jutarnjim satima stižemo prvo u Plav gde smo se prijavili pograničnoj policiji i dobili dozvolu za ulazak na teritoriju Albanije, a zatim nastavljamo dalje ka Gusinju. Tu smo doručkovali, posetili Ali-Pašine izvore, a zatim se prevezli do zaseoka Vusanje gde je bilo polazište pešačke ture. Plan je bio da prvi dan dođemo do napuštene karaule Zastan i tu prenoćimo, te da sutradan izvedemo uspon na Vrh i vratimo se u Vusanje. Put nas je vodio kroz prelepu dolinu Ropojana, najveću glečersku dolinu na Balkanu. U samom srcu doline smešteno je vrelo Savino oko. Na Savinom oku smo napravili kraću pauzu i uživali u smaragdnoj boji vode. Kao što je i prognoziramo, rano popodne je počela slaba kiša koja se pojačavala kako smo se približavali karauli. Stižemo do karaule u koju su se uselili lokalni stočari. Postavili smo šatore u blizini i zapalili vatru da se ugrejemo čim se pojavio „prozor lepog vremena”.
Na uspon smo krenuli oko četiri ujutro. Vremenski uslovi su bili odlični za planinarenje. Bilo je suvo i prohladno. U prvom delu, staza vodi kroz šumu a zatim se dolazi do starog graničnog kamena. Na ovom mestu počinje Jezerska dolina. Počelo je da sviće, i pred nama počinju da se ukazuju vrhovi koji izranjaju iz magle. Staza vodi delom po kamenitom terenu a delom preko snežnika. Kada smo stigli do prevoja ispod vrha Maja Jezerce montirali smo šlemove i pravili rastojanje zbog odronjavanja kamenja. Staza dalje vodi uglavnom kroz kuloar i penje se kombinovano po steni i siparu. Prilično je zahtevna tehnički. Na vrh izlazimo nešto pre 12 i zadržavamo se kratko jer su oblaci počeli da se navlače. Silazak do prevoja je bio mnogo teži nego penjanje. Vodič nas je podelio u tri grupe zbog bezbednosnih razloga. Spustili smo se do prevoja i napravili pauzu da se ponovo grupišemo. Dalje ka kampu nastavljamo lagano. Kad smo se spustili do karaule pakujemo šatore i opremu i vraćamo se nazad ka Vusanju istim putem kroz Ropojanu. Nazad smo putovali isto veče i u ranim jutarnjim satima stigli nazad u Beograd.
Zoran Jakovljev
PSD „Stražilovo”