Izdvajamo iz magazina Moja planeta Sportsko penjanje, alpinizam

Tokom leta članovi KES „Armadillo” realizovali su aktivnosti u disciplinama alpinizam, sportsko penjanje, kanjoning i ronjenje. Deo članova krajem jula meseca automobilom odlazi put Slovenije, u Kotečnik u blizini Celja gde se nalazi preko 300 vrhunskih sportskih smerova u debeloj hladovini. Odsedamo kao i svih prethodnih godina kod naših domaćina u kampu „Tratnik”, u idiličnom okruženju male porodične farme. Zatičemo prijatelje penjače iz Valjeva i nestabilno vreme. Prognoza je loša za veći deo Slovenije i okolnih zemalja ali penjemo narednih nekoliko dana kad god nije intenzivno padala kiša. Na sektoru „Trapez” koji smo svakog leta zaobilazili zbog sunca kojim je obasjan veći deo dana, sada provodimo najviše vremena jer se prvi suši i tu penjemo smerove oko 30 m dužine težina od 6a do 6c+. Petog dana počinju obilne padavine od kojih nismo uspeli da pobegnemo ni u okapinu sektora Oboki, čak je i iz tih smerova počela da kulja voda zbog dugotrajne kiše. Penjemo u okapini nekoliko previsnih kraćih smerova težina 6b i 6c, a do popodne sve se pretvara u nepodnošljivu vlagu, smerovi su natopljeni i donosimo odluku da idemo dalje.

Nakon kraćeg izleta u Postojnu i boravka u Italiji, odlazimo u Paklenicu. Nacionalni park „Paklenica” najznačajniji je hrvatski penjački centar, poznat i van granica Hrvatske, a po uređenosti i kvalitetu smerova svrstava se u sam vrh evropskih penjališta. Posebnu draž daje i blizina morske obale, pa je Paklenička rivijera idealno mesto za kombinaciju penjanja i sportova na vodi. NP „Paklenica” obiluje bogatstvom flore i faune. Ptice su zastupljene na širem području parka sa čak 254 vrste, a posebnu vrednost Parku daju ugrožene i retke vrste ptica grabljivica. Penjanje u Paklenici datira još od davne 1938. godine, a prvi smer koji je ispenjan je Brahmov smer. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka ispenjani su mnogi klasični smerovi u sektoru Anića Kuk, među kojima su najpoznatiji Mosoraški, Velebitaški i Klin. Posljednjih dvadeset godina sve je popularnije sportsko penjanje, a među novim smerovima preovlađuju kratki sportski smerovi. Ipak, uređen je i celi niz dobro opremljenih dugih smerova u gotovo svim stenama Paklenice. Već osam godina ovo je neizostavna destinacija članova KES „Armadillo”. Po dolasku saznajemo da je prethodnih sedam dana kiša toliko padala da nije mogao ni nos da se promoli napolje, a da je vodostaj rečice koja protice kroz Paklenicu veći no ikada po rečima najstarijih žitelja tog kraja. Prvog jutra ustajemo u pet i sat kasnije smo već u Klancima. Odlučili smo se za sektor Veliki Ćuk i smer Water song 6a+ 160 m dužine. Smerovi koje smo planirali za popodne jer su u senci, ostavljamo za drugi put jer su nam iz GSS sugerisali da je taj blok privremeno zatvoren zbog odrona kamenja. I narednih par dana ustajemo u zoru, penjemo do podne, kada ili kreće nevreme ili velika vrućina. Paklenica je vrhunsko opremljeno penjalište gde je lako isplanirati uspon tako da smo popeli po planu smerove težina od 6a do 6b, dužine do 200 metara.

Iz Paklenice odlazimo u Islam Grčki kod Zadra. Penjemo sledećih par dana u Karinu Gornjem gde se nalazi oko 60 sportsko penjačkih smerova u netaknutoj prirodi na liticama iznad Karinskog mora, malog zatvorenog zaliva 30 km od Zadra. U neposrednoj blizini penjališta teče potok Bijela Rijeka koji u proleće svojim tokom formira nekoliko atraktivnih vodopada. Leti potok obično presuši, ali ove godine bilo je dosta vode u prirodnim bazenima korita.

Karakteristika ovog relativno novog penjališta su previsni smerovi, uglavnom većih težina, kvalitetno opremljeni i relativno čvrste stene. Penjemo smerove težina od 6 a+ do 7a

Smerovi su jedan deo dana na suncu i to od podne pa do kasnih popodnevnih časova, tako da smo taj deo dana provodili na obližnjoj plaži. Zanimljivo je da se u ambijentu mešanja slatke i slane vode, te postojanja akumulacijskog prostora u proširenom koritu reka formirao mulj Karinskog mora, organsko-neorganski sediment tla nastao geološkim zbivanjima i raznim prirodnim razgradivim procesima, koristi se u terapijske svrhe oblaganjem ili kupkama, a poznat je kao karinsko blato.

Poslednjeg dana boravka u Hrvatskoj odlazimo do Zagreba, a put nastavljamo u pravcu Crne Gore gde su nas čekale nove avanture.

Tekst i foto: Danijela Babović, KES „Armadillo”

Tweet

Tweet