Izdvajamo iz MAGAZINA MOJA PLANETA...

Na jugozapadu Srbije, na teritoriji opština Nova Varoš i Sjenica, prostire se Specijalni rezervat prirode "Uvac", prirodno dobro od izuzetnog značaja prve kategorije.

Na površini od 7.453 hektara i nadmorskoj visini od 760 do 1.322 metra ukazuju se zanimljivi pejzaži prirode, kanjon reke Uvac sa dolinama njenih pritoka, više jezera i pećina. Stoletne šume, retke biljke i razne vrste životinja čine ovaj deo Srbije jedinstvenim.

Ovaj predeo, kao što sam u prošlom broju već pisao, pokušaću da vam predstavim u delovima kako sam ih i pohodio. U pet kratkih foto-priča biće reči i slike o tri jezera reke Uvac (Uvačkom, Zlatarskom i Rodinjskom), dve pećine (Ušačka i Ledena) i naravno o kraljevima neba na ovim prostorima, beloglavim supovima.

Meandri Uvačkog jezera, stazom do Molitve

Na redu je druga priča, priča o meandrima uvačkog jezera i stazi do vidikovca Molitva. Uvačko jezero (Sjeničko jezero) je najprivlačnije jezero od svih na reci Uvac upravo zbog prelepih meandara koji su nastali potapanjem kanjona Uvca 1979. godine za potrebe hidroelektrane Uvac. Ovi meandri su nešto što zaista treba videti a upravo zbog njih ovo jezero je verovatno i najlepše u Srbiji. Ali šta su to meandri? Meandar je pojam za reku koja krivuda u obliku latiničkog slova S. Naziv je dobio po reci Meandru u Turskoj (tur. Büyük Menderes). Prelepe meandre Uvca najlepše je obići pešačenjem stazom po obodu kanjona u kome su smešteni i posmatrati ih sa nekog od vidikovaca.

Kako doći?
Kanjon Uvca nalazi se u severnom delu Pešterske visoravni, između Sjenice i Nove Varoši, između planina Javor i Zlatar. Početak staze obodom kanjona Uvca je kod kampa u Previnama, na 8 kilometara od Sjenice. Iz Sjenice se kreće putem ka Kušićima i Ivanjici. Na 7.5 km od Sjenice, sa asfaltnog puta se preko mosta odvaja makadam koji kreće uz brdo Kandića krš. Na prevoju se levo odvaja zemljani put koji se spušta još 1.5 km prema Previnama i kampu na samoj obali Uvačkog jezera.
I mi smo na sličan način došli, ali sa druge strane, od Ivanjice. Znači samo obrnuto, 7.5 km pre Sjenice skrećemo desno, pa preko mosta i Kandića krša do Previna…

Kako poći?

Stigli smo do kampa, jutro je, još uvek je magla. Polazimo desnom obalom jezera, pešačkom stazom koja počinje od kampa i nastavlja sve do vidikovca podno vrha Molitva, jednog od najboljih mesta za posmatranje meandri Uvca. Staza od kampa u Previnama do vidikovca Molitva dugačka je oko 4,5 km i prelazi se za oko 2 sata, ali s obzirom na lepotu predela kroz koje se prolazi, moj vam je savet da duplirate vreme i laganim hodom uživate maksimalno u svemu. Visinska razlika između najviše i najniže tačke na stazi je oko 100 m, ali zbog konfiguracije terena, uvala između brda, ukupan uspon je skoro četiri puta veći. Ali bez brige, staza je odlično uređena, prohodna, i nema mogućnosti da se zbunite i zalutate.

Pošli smo…
Simbolično na stazu ulazimo kroz jednu drvenu kapiju, kojih je kasnije na stazi bilo još na par mesta… bile su mi jako čudne jer u produžetku njih nije bilo nikakve ograde, ali ipak smo ispoštovli svaku, otvorili prošli i zatvorili da ne duva. 
. Na početku staze prelazimo jedan potočić, gde obnavljamo zalihe vode na česmi napravljenoj od starog drveta jako neobičnog oblika.  Koristićemo je i u povratku, jer dalje nema pogodnog izvora. Na drugim, neuređenim, izvorima nećemo piti vodu jer često bivaju zagađeni. Nedaleko od neobične česme je viseći most koji povezuje sela sa leve i sa desne strane kanjona, Lopiže i Družnice.

U klisuri Mrčkog potoka
Lepota predela i brzina kojom se novi kadrovi smenjuju su fantastični. Taman zastanemo da uživamo u jednom, ugledamo u produžetku drugi… idemo dalje.
Vodjeni stazom već sa sledećeg brda ugledali smo simpatični mali zaliv i na njemu drvenu kućicu. Sa ovog brda silazimo u klisuru Mrčkog potoka koja obrasla šumom pruža odličan hlad u vreme letnjih vrućina. Preko potoka prelazimo drvenim mostićem postavljenim tu više radi ugodjaja nego što ima neku funkciju, jer potok se može i prekoračiti... Kraj mostića je i lepo uređeno odmorište u hladovini… mami nas da zastanemo iako o umoru nema ni pomena.

Devojačka stena
Nakon kraće pauze nastavljamo kroz šumu do izlazka iz klisure Mrčkog potoka, a onda novi impresivni kadar… Devojačka stena, visoka stenovita formacija o kojoj postoji legenda da se sa nje jedna devojka bacila zbog nesrećne ljubavi. Klasika, u Srbiji izgleda svaki atar ima neku svoju Devojačku stenu, ja ih znam nekoliko… Ali pre nego što nastavimo ka njoj skrećemo sa glavne staze levo nekih pedesetak metara i silazimo do mesta gde se Mrčki potok posle nekoliko slapova uliva u jezero. Ovo je inače jedino mesto na stazi na kome se može sići do vode. Ipak, da bi imali pravi doživlja, zbog koga smo i došli (pogled na meandre Uvca), moramo se popeti do jednog od tri vidikovca na ovom potezu…

Tri vidikovca
Nakon Devojačke stene, stazom se nakratko spuštamo u malu uvalu a zatim penjemo na uređeni vidikovac na početku meandara. Prvi od tri uredjena vidikovca i to sa sve klupama... Od ovog vidikovca nadalje meandri će sve vreme biti izloženi našim pogledima. Uživanje… Do drugog vidikovca, podno vrha Molitva, prelazimo još dva brda i pored zaseoka Nišavići spustamo se ka vidikovcu Molitva postavljenom na samu ivicu stene. Vidikovac Molitva jedan je od najlepših vidikvaca kod nas. Sa njega se pruža nezaboravan pogled na meandre Uvca. Naspram Molitve na samom nivou jezera vide se i ulazi u Ušačku i Ledenu pećinu, ali o njima ćemo u nekoj od sledećih priča. I na samom kraju staze stižemo i do poslednjeg trećeg vidikovca, to je vidikovac Bela kanja koji je dobio naziv po lešinaru koji se nekada ovde gnezdio. I sa ovog vidikovca se odlično vide svi meandri, a ako se dovoljno dugo zadržite pridružiće vam se i poneki beloglavi sup .

Beloglavi sup
Beloglavi sup, druga velika atrakcija Uvca, često se vidi kako krstari nebom u okolini Uvačkog jezera i meandara. Najveća koncentracija supova na ovom delu rezervata je upravo ovde oko vidikovaca Molitva i Bela kanja. Na uvačkim jezerima je pre oko dve decenije bilo samo sedam beloglavih supova. Onda je 1994. osnovano udruženje Fond za zaštitu ptica grabljivica Beloglavi Sup, sa ciljem da se spreči definitivno izumiranje ove ptice u Srbiji. Danas u kanjonu Uvca živi oko tri stotine jedinki, što predstavlja najveću koloniju beloglavog supa na Balkanu, i jednu od značajnijih u Evropi.

Vraćamo se nazad
Povratak sa Molitve nam je istom stazom nazad do kampa. Silazak traje nešto kraće jer je manje uspona , ali nije ništa manje zanimljiv jer nam daje mogućnost da još jednom sagledamo sve lepote ovog mesta.
I kada sam pomislio da su svi kadrovi potrošeni, ugledli smo njih... … ridjan i belac, a u pozadini jedno samo drvo na bregu, čisto da upotpuni savršenu kompoziciju za kraj. Misija je završena…

Tekst i foto: Vladimir Mijailović

Izvor: www.mojaplaneta.net

Tweet

Tweet