Izdvajamo iz MAGAZINA MOJA PLANETA...
U organizaciji PD „Pobeda” iz Beograda, planinari iz Srbije proveli su četiri dana u Rumuniji. Bila je to prilika da posete Karpate, Banja Herkulane i znamenitosti na Dunavu...

Ovu planinarsku akciju je organizovalo planinarsko društvo Pobeda iz Beograda. Planinarska akcija je organizovana kao četvorodnevana uskršnja planinarska tura po južnim obroncima Karpatskog masiva, pešačka tura kroz kanjon reke Nere i obilazak sa usponom u Đerdapskoj klisuri uz posetu zanimljivih lokaliteta.
Nas dvadesetak se predveče uoči Velikog petka skupilo u, već poznatoj, Skerlićevoj ulici i krenuli putem Rumunije, preko Bele Crkve. Kako bi imali puna četiri dana na raspolaganju odlučeno je da se, tog prvog dana puta – četvrtak, prenoći u Beloj Crkvi u privatnom smeštaju.
U petak zorom, po vedrom i lepom danu, krenuli smo putem graničnog prelaza sa Rumunijom koji je bio petnaestak minuta vožnje od Bele Crkve. Bez zadržavanja na graničnim prelazima ušli smo u Evropsku uniju – Rumuniju. Nakon kraće vožnje po nekvalitetnom putu stigli smo do sela Saska Romana koje je predstavljalo našu početnu tačku za prvi dan ove Rumunske avanture. Nakon kratke pripreme i dotezanja opreme, svi smo odlučno, i gladni divlje prirode, krenuli predviđenom trasom, uzvodnim putem uz reku Neru. Prvi susret sa Nerom je ukazivao da je reka brza i sa pristojnim vodostajem koji je karakterističan za to doba godine. Prelazimo viseći most i put nastavljamo levom uzvodnom stranom reke. Ubrzo dolazimo do krševitog dela obale i uz ivicu stene idemo dalje uzvodno. Pritom prolazimo kroz nekoliko u steni isklesanih tunela, koji zaista deluju impozantno, a koji su nas mamili da zastajemo i slikamo se kod nekih od njih. Ubrzo nakon krševitog dela ove staze ulazimo u nešto šumovitiji deo, i prelazimo preko puta - mosta na ušću reke Bejušnice. Nastavljamo dalje levom stranom obale.
Ova pešačka tura, iako predviđena sa pristojnim vremenom pešačenja od oko 9 sati po relativno ravnom terenu, bez većih visinskih oscilacija, pretvorila se u ozbiljnu planinarsku akciju. Prvobitno je bilo planirano da reku pređemo preko visećih mostića, ali zbog visokog vodostaja, i zbog toga što visećeg mostića planiranog za prelaz više nije bilo (uništen tokom zime), put smo morali da nastavimo levom, ispostaviće se, dosta izazovnijom stranom reke. Ponovo nailazimo na nešto nepristupačniji deo terena tik uz reku, pa se pomažući već postavljenim sajlama, dovlačimo do pitomijeg dela ove staze. Zbog opravdane sprečenosti da reku pređemo, morali smo dva puta da se penjemo na okolna brda i ponovo spuštamo u dolinu, po ne baš najprohodnijim stazama. Ali to avanturu čini avanturom. Na kraju, iscrpljeni, sa neplanirano pređenih 27km, ali puni utisaka sa prvog dana u Rumuniji. Nakon završene pešačke ture ukrcavamo se u minibus, i nastavljamo putem ka banji Herkulana gde planiramo da budemo smešteni u naredne tri noći.
Subota jutro nam nije bilo naklonjeno, najavljena vremenska prognoza koja je predviđala kišu se obistinila, na trenutke je bila prava provala oblaka. Tako da smo taj dan iskoristili za obilazak manastira Tismane, lokaliteta Ponori gde se nalazi kameni most – prerast, i same banje Herkulane.
Banja Herkulane je najpoznatija banja u Rumuniji, jedna od nastarijih banja u Evropi. Nalazi se na 170m nadmorske visine u kanjonu reke Černe, koja se na kraju svog toka uliva u Dunav. Po legendi, Herkules je ovde dobio nadmoćnu snagu kojom je pobedio Hidru koja je činila mnoga zla. Prvo pisano pominjanje banje je iz Rimskog perioda, ali svoj procvat je doživela u 18. veku kada biva izgrađena u impresivnom stilu austrijskog baroka. Redovni posetioci, kraljevi i carevi tog vremena, među kojima i Aleksandar Obrenović, uživali su u mondenskom ambijentu kojim je banja odisala. Nažalost, većina građevina iz tog vremena je zapuštena. Turbulenta vremena na ovim balkanskim prostorima ostavila su trag i na samu banju, pa tako još od pada komunizma banja vapi za ulaganjima i obnovom. Međutim, njeno bogatstvo je u termalnim izvorima i banjskom vazduhu. U banji postoji 19 termalnih izvora, a najčuveniji je Herkulov izvor slane vode čiji je sastav identičan morskoj vodi. Temperatura nekih izvora dostiže i 62⁰S. Osim lekovite vode, banjski vazduh je bogat negativnim jonima, što odgovara nadmorskoj visini od 2000m, što ga čini vema delotvornim za ublažavanje negativnih efekata stresa.
Naravno ni mi nismo mogli da odolimo, a da ne osetimo, kako izgleda kupati se u nekom od bazena sa termalnom vodom. Pored okrepljujućeg dejstva vode posle pešačenja, voda je usadila u sve naše pore miris sumpora, kojeg nismo mogli da se otarasimo u narednih nekoliko dana.
Nedelja, Uskrs, dan je obećavao. Iako je padala slaba kiša, ništa nije moglo da poremeti našu odlučnost da izađemo i ispunimo zacrtani cilj za taj dan – masiv Godeanu (uža zona Černe planine). Staza nas je od početka vodila kroz šumu, prošaranu kršovitim stenama, što je ovaj početni uspon činilo veoma zanimljivim. Nakon pažljivog uspona po vlažnoj stazi, stižemo do pravog bisera među vodopadima južnih Karpata – Vanturatorea (620m). Vodopad sa ukupnim padom od oko 70m, oduzimao je dah svojom veličanstvenošću svim planinarima. Posebnu zanimljivost vodopada je bila to da smo prolazili, bukvalno iza istog, stazom tik uz stenu. Uzbuđeni i oduševljeni prirodom koja nas je okruživala, nismo ni obraćali pažnju na slabu kišu, koja je mamila atraktivne vodozemce - daždevnjake da nas pozdrave na putu ka vrhu Piona Kiklovete (1143m). Nedugo nakon vodopada uspeli smo se do početka grebena dugačkog masiva Godeanu. Šumovitim predelima nastavljamo preko grebena i stižemo do prevoja Piona lunga. Kako su vremenski uslovi bivali sve teži, pojačavala se kiša kao i magla, odlučujemo da se spustimo ka dolini reke Černe. Prelaskom drvenog mostića završavamo akciju za taj dan.
Poslednjeg dana napuštamo banju Herkulani, opraštamo se od ljubaznih domaćina i vozimo se ka Dunavu, udaljenom dvadesetak kilometara. Vreme je tog dana bilo na našoj strani, omogućilo nam je da maksimalno uživamo u lepotama Dunava, Đerdapske klisure, Malog i Velikog Kazana. Na putu kroz klisuru posećujemo spomenik u steni, uklesani lik Decebala, a imali smo priliku da vidimo, doduše iz daljine, Trajanovu tablu (na Srpskoj obali). Penjemo se na manji greben sa koga se proteže fantastičan pogled na Mali Kazan i Miroč. Dalje nastavljamo uzvodno Dunavom, do podnožja vrha Treskovac koji se nalazi naspram Lepenskog vira. Penjemo se ka vrhu, solidno obeleženom stazom i izlazimo na krševiti vidikovac sa koga se pruža prelep pogled na Lepenski vir, i tok Dunava od Gospođinog vira do Donjeg Milanovca. Nakon spusta nastavili smo put Dunavskom magistaralom ka Beloj Crkvi i Beogradu.
I pored nestabilnog vremena ono što smo imali priliku da vidimo u Rumuniji, na Karpatima , ispunilo je sva naša očekivanja, prepunilo lepim utiscima i obavezalo nas da uskoro ponovo posetimo ovu zemlju i otkrijemo još neke od njenih prirodnih lepota. Ali, i da nesebično preporučimo da drugi učine isto i uvere se sami.

{myFlickr}feed=photoset,photoset_id=72157629844333728,displaymode=gallery{/myFlickr} 

Tekst i foto: Nebojša Đurić
Izvor: www.mojaplaneta.net

Tweet

Tweet