Izdvajamo iz MAGAZINA MOJA PLANETA...

Proljeće smo pozdravili s obronaka Vlaške planine (Srbija). Ni mokra stopala ni sipar nisu nas sprečili da uživamo u nestvarnim prizorima...

U Jugoistočnom djelu Srbije, nedaleko od Pirota nalazi se mitska Vlaška planina. Pohodili su je razni osvajači, osvajali je razni tragači, a mi čistog srca i uma, predali joj se onako naivno...
Kako to samo umiju pravi planinari i zaljubljenici u prirodu. Sunčan dan izmamio je pored naših osmeha i nas same da je posetimo i vidimo jednu gorsku lepoticu sa njenim šarenolikim krajem. Nas sedmoro, među kojima su bili Marko, Robert, Ivan, Aleksandar i moja malenkost nalazili smo se u kanjonu Jerme, gde bistra, planinska suza razdvaja greben na dve planinske lepotice - Vlašku i Greben planinu. Put nas je vodio dalje prema Zvonačkoj banji, ali smo se zaustavili kod metalnog mostića preko Jerme, koji vodi prema selu Trnski Odorovci. Penjali smo se u početku kolskim putem usečenim traktorima dželata Vlaških šuma. Selo koje je razruđeno, još uvek „živo” odakle se čuje po neki lavež pasa, braneći kućni prag. Zima je bila duga, snega i dalje ima na vrhovima grebena Stare i Suve planine, a da nisam vidjela po neki kukurek u društvu pčela, imala bih osećaj da zimski san i dalje traje.

Dragi ljudi oko mene, dugogodišnji saputnici po vrletima iz PD „Vidliča” svojski smo se trudili da se taj dan razlikuje od ostalih naših akcijskih dana. Teren je bio pomalo nepristupačan, sa usponom do nekih 1.000 m visinske razlike i onim snegom, kada vam ni kamašne, niti najbolje gojzerice ne mogu pomoći, jer stopala su mokra. Ali, kome to smeta?! Da li treba spomenuti sipar, kada vam se noga vraća unazad, a vi biste tako brzopleto hteli da napravite još pet koraka unapred, kako biste što pre osvojili vrh?! Planina je to! Potrebna je pažnja i pozitivan duh koji vam ne da mira da odustanete. Sa nekom čokoladicom i uz smeh društva, brzo smo s hvatili da smo gore i osvojili deo Vlaške. Prekoputa se pruža pogled na vrhove Bugarske i Rile. Vidimo Greben planinu i vrh Bežište (1.338 mnv) kao na dlanu, posmatramo Ruj (1.706 mnv) pod snegom i u daljini Suvu planinu. Okrećem se i gledam svoju dugogodišnju staroplaninsku lepoticu i njen greben - Staru planinu i znam da ću joj se uskoro pridružiti. Vrh Vlaške planine Panica (1.443 mnv), ostavili smo za neki idući put, jer mi nismo osvajači vrhova, niti od onih koji stavljaju recke na njima... Mi smo samo poštovaoci planina i njihove prirode. Znajte zato ovo: „Planina je dostojno prebivalište poštenih i pametnih ljudi”. Ovo su reči Iva Andrića i tu nema šta da se doda.

Tekst: Mirjana Ćirić Stanković
Foto: Mirjana Ćirić Stanković, Robert Ilić
Izvor: www.mojaplaneta.net

Tweet

Tweet