Polako, ali sigurno jezdimo moj dvotočkaš "Capriollo" i ja kroz prelepa prostranstva Južne Amerike. Posle čudesnih Anda iznad kojih, i dalje, plove još čudesniji kondori, spustili smo se u pampe, ali nisu ni one, suprotno našim očekivanjima, bile baš sasvim ravne. I u njima je mnogo brda i beskrajnih voda koje baš i nije lako savladati.

Ovo, za „Novosti“, koje su ga pre otprilike mesec i po ispratile u nesvakidašnju avanturu po Zelenom kontinentu, poručuje Novosađanin Zoran Zivlak (54). On je, da podsetimo, krajem marta odleteo u čileansku luku Velparaiso, na obali Pacifika, da bi, odatle, na biciklu, krenuo na put dug 5.000 kilometara na kojem su centralne tačke četiri grada koji su bili domađini finalnih utakmica svetskih prvenstava u fudbalu - Santjago de Čile, Buenos Ajres, Montevideo i Rio de Žaneiro.

- Mada je on, gledano pravcem zapad-istok, treća destinacija, počeću, ipak, od čudesnog Montevidea. Zbog romantične snage najviše me je privlačio kao i Aleksandra Tirnanića, Blagoja Mošu Marjanovića, Milovana Jakšića i drugove koji su, 1930. godine, ovde blistali na prvom SP. Grad je prelep, a stadion „Park sentral“ i „Sentanasio“, kako ga sada zovu, na kojem su pobedili Brazil sa 2:1 i Boliviju sa 4:0, impresivan - kaže, oduševljeno.

Ipak, pomalo mu je žao što taj fudbalski hram nije zatekao u potpuno sportskom ambijentu. U trenutku njegove posete, naime, stadion je upravo pripreman za veliki rok koncert.

Nema veze, fudbalski stadioni širom sveta služe i za to, a ja sam, stojeći na njegovom travnjaku, sav ustreptao, osluškivao senke davnih vremena i velikih dometa našim momaka. Dušom, verujte mi, mogu da se čuju - dodaje on.

Pre urugvajskog Montevidea i „Park sentrala“ je, nastavlja, bio u prestonici Čilea, u kojoj je SP igrano 1962, i prestonici Argentine koja je najboljim fudbalerima sveta domaćin bila 1978.

- Idući iz Santjaga, Ande sam prešao na prevoju visokom 3.000 metara. Tu sam omrknuo u majici kratkih rukava, a osvanuo pod snegom! Potom sam, do Buenos Ajresa, te neverovatne metropole tanga i fudbala, kroz Argentinu vozio tačno 1.000 kilometara, srećući mnoštvo divnih i vrlo predusretljivih ljudi.          

Dolaskom u Buenos Ajres Zivlak je, praktično, „presekao“ Južnu Ameriku, prevalivši otprilike polovinu planirane maršrute i izbivši sa pacifičke, sa koje je krenuo, na obalu Atlantskog okeana. A među ljudima koje je sretao su, veli, najznamljivija dvojica Čileanaca - Simon i Alvar.

- Sreo sam ih u Argentini, a interesantno je da su i oni, kao i ja, biciklima krenuli u brazilski Rio de Žaneiro u kojem će se igrati finale ovogodišnjeg SP. „Dopingovali“ smo se, priznajem, ponekom čašom fantastičnih vina koja se ovde prave.

Jedno vreme su, nastavlja, i vozili zajedno, a onda su se razdvojili. U ovom trenutku on, sam, neumorno, kroz sliv reke Parane, sa juga na sever vozi prema Riju, gde će se, po dogovoru, ponovo sresti sa čileanskim prijateljima.

Grad karnevala, sambe i fudbala ih čeka!                                    

DO SADA 31.000 KM!      

  Sa 5.000 južnoameričkih, Zivlak će ukupan broj kilometara koje je, na dva točka, do sada prešao širom sveta, zaokružiti na 31.000! Oni su, mahom, bili sportski, pošto je do Pekinga gde su se 2008. održavale Olimpijske igre vozio 10.000, a po Južnoj Africi koja je 2011. bila domaćin SP u fudbalu, još 6.000 kilometara. Tu je i 2.500 kilometara po zapadnoj obali Australije i 7.500 kilometara kroz Kinu, Hongkong, Vijetnam, Tajland, Kambodžu i Indiju.

novosti.rs                            

Tweet

Tweet