IZDVAJAMO IZ MAGAZINA MOJA PLANETA

U organizaciji PK „Železničar” Beograd, od 21. do 23. marta na planini Visočici (Bosna i Hercegovina) urađena prva pripremna akcija za Alpe...

U okviru plana aktivnosti PK „Železničar” Beograd izvedena je prva akcija u nizu pripremnih akcija za uspone na vrhove Barre des Ecrins (4.102 m), Dome de Neige (4.015 m) u Francuskoj i Grossglockner (3.798 m) u Austriji. Sledeća priprema je za uskršnje praznike na planini Durmitor.

Akcija na Visočici je izvedena u saradnji sa vodičima Davorom Cigankovićem i Nerminom Grabovicom iz HPD „Bjelašnice 1923” Sarajevo. Davor nas je upoznao sa ovom predivnom planinom na najlepši mogući način jer smo čak izveli i prvenstveni uspon smerom iz velikog amfiteatra koji se vidi na mapi u izveštaju.

Iz Beograda smo krenuli 21. marta u 16 sati i susreli se sa našim drugarima u Sarajevuo oko 22 sata. Zajedno smo krenuli dalje ka planini Bjelašnici i planinarskom domu na Bjelim vodama. Ovim putem se zahvaljujemo našim domaćinima na gostoprimstvu koje su nam ukazali u toku boravka na ovoj prelepoj planini. Iako je dom skromnog izgleda i uređenja, jedan je od retkih u kojem još uvek može da se oseti duh planinarstva i osećaj dobrodošlice. Nadamo se sledećem susretu po nekom lepom vremenu u proleće kada sve ozeleni i okruženje ušuška svoje grane i lišće oko ovog planinarskog kutka.

Ujutru, rano u subotu, ustajemo i krećemo kombijem i jednim autom ka selu Tušila koje je polazna tačka za uspon na vrh Vito i razne druge vrhove Visočice. Dan lep i miran, sunčan, sa ponekim oblakom, uliva nam samopouzdanje da ćemo uživati u svakom momentu ovog susreta sa Visočicom.

Prolazimo preko više različitih travnatih livada koje najavljuju dolazak proleća, dok su vrhovi ove planine još uvek odeveni u zimsku odoru i očekuju svoje posetioce. Usput nam Davor priča o istoriji ovog kraja i kako je to sve izgledalo kada ovde nije postojao nikakav put već samo surovo lepa priroda. Svi raspoloženi jedva čekamo da ugledamo taj vrh za koji su nam mnogi pričali o njegovim atraktivnim grebenima koji se sudaraju i formiraju oblik petokrake zvezde.

Visočica izgleda kao da je isečena iz nekog okrilja Alpa i prenešena ovde nadomak Sarajeva. Pravi dragulj prirode i ukras Bosne i Hercegovine koju deli svojim moćnim grebenima.

Pauzu organizujemo na jednom od nekoliko izvora koji su aktivni u ovo doba godine. Odmaramo i nastavljamo dalje ka amfiteatru. Ispred nas se nalazi velika formacija stena po ime Mokre Stijene. Ovo je odličan poligon za mnoge alpinističke škole i uspone. A mi napokon imamo pogled ka našem smeru. Iz daljine gledamo uspon koji treba da savladamo i nastavljamo dalje ka zaleđenom jezeru u centru amfiteatra. Jezero je delimično zaleđeno i stvara utisak kao da se prelazi deo nekog glečera. Pukotine od topljenja snega nam govore da treba oprezno naći najbezbedniji prelazak ovog predivnog mesta. Nakon prelaska organizujemo se oko spremanja tehničke opreme za dalji uspon ka grebenu. Ovo i jeste prava situacija gde smo mogli da simuliramo mnoge detalje koje očekuju našu ekipu u Alpima.

Krećemo na uspon sa derezama cepinom i potrebnom opremom za prelazak fiksnog užeta koje ćemo postaviti na najtežem delu smera. Planirano je da popnemo centralni smer koji su prvi popeli Davor i Ismar pre dve sezone ali smo se odlučili da probamo uspon levim delom centralnog smera koji prolazi kroz nekoliko deonica strmog nagiba snega (detalji oko 45°) između kamenih blokova stena.

Nikola i Nermin fiksiraju prvi deo smera i nastavljaju dalje ka grebenu koji se nalazi još ulevo u odnosu na našu početnu tačku ulaska u smer. Sneg je dobar i čvrst i omogućava nam da napravimo dobre štandove od snežnih klinova. Polako kreću i ostali na uspon.

Davor i Jelena pomažu našim članovima da što bolje se spreme i krenu uz fiksno uže. U drugoj deonici ima jedan jako lep detalj gde se preči u levu stranu i izlazi na greben. Dok god se ne izađe na samu ivicu ne vidi se šta je iza a onda se nađete u predivnom okruženju odakle možete da sagledate dalji uspon na vrh Vito.

Postavljamo još jedan štand u steni i nastavljamo ka vrhu smera. Poslednji deo možda i nismo morali da fiksiramo ali ovo je pripremna akcija i nikada dosta poligona za vežbanje. Svi izlaze na vrh smera a Davor, Jelena i Nikola skupljaju uže i pridružuju se ostalima na vrhu Vita. Poslednji deo se izvodi na veoma izraženom grebenu pokrivenim snegom. Jedan deo grebena je toliko uzan da je potrebno imati dobru koncentraciju za njegov prelazak. Sve su ovo idealni elementi koje Visočica poseduje i sigurno se ubraja u par planina koje su na mene ostavile veoma snažan osećaj i želju da se ponovo vraćam u njeno okrilje.

Sa nama na akciji je profesionalni fotograf Miroslav Georgijević, pravi zaljubljenik u prirodu i fotografiju. Čas ga vidite sa jedne strane kolone a čas na drugoj strani kako pokušava da ovekoveči naš uspon. Nije to lako i treba imati veliko poštovanje za sve planinare koji fotografišu i snimaju ove avanture i sve to podele sa ostalima koji jedva sačekaju da vide prikaz njihovih pogleda kroz objektive fotoaparata i kamera. Moram spomenuti našeg Franju Menrata koji godinama u nazad ide sa nama i postao je pravi član ekipe i tima, njegove fotografije pored toga što osvajaju nagrade i pohvale na izložbama su veoma realan i istorijski prikaz svih naših zajedničih avantura, pa samim time ovim putem ti se Franjo zahvaljujem na svom trudu u promovisanju planinarstva i našeg načina življenja.

Nego da se vratim na uspon, to jest spust koji nam predstoji. Kao i na svakom vrhu, fotografišemo se, odmaramo i uživamo u raznim kulinarskim specijalitetima koje vadimo iz naših rančeva. Plan je da u spustu odradimo vežbe postavljanja sidrišta u snegu, hod u navezi i sistem Sanbernard za izvlačenje palog penjača.

Krećemo dalje ka Mokrim Stijenama. Nailazimo na Sarajevsku školu alpinizma koja ima završni deo zimskog alpinističkog tečaja. Razmenjujemo po koju reč i nastavljamo dalje. Prvi deo vežbe je bio da se nauči kako se pakuje uže i kako se nosi. Sve to su učesnici radili u paru kako bi gradili timski duh i naučili da moraju da se oslanjaju jedan na drugog u svakom momentu.

Uspešno smo završili već pomenute tehničke vežbe i nastavili dalje spust ka selu Tušila. U toku silaska biramo različite terene radi što više vežbe rada sa derezama i cepinom. Malo, pomalo pa naletimo na različite tragove životinja a i na par medveđih stopa koje su onako baš poprilično velike. Davor nam je objasnio da oni nisu realna opasnost za grupe planinara i da veoma retko se može desiti bilo kakav kontak sa medvedima jer oni čim opaze grupu krenu da beže. Jednostavno se naši putevi i staze susreću jer oni ovde na planini žive a mi im dolazimo na njihovu teritoriju.

U jednom momentu svi zastajemo jer možemo sada da vidimo predeo i vrh na koji smo se bili obreli pre nekoliko sati a sada sa jedne poprilične distance uživamo u pogledu i pitamo se da li smo to mi bili gore ili smo sve to već nekako umislili pa sada ne možemo da sve to uobličimo u jedan realan događaj. Ipak jesmo mi sve to prošli i upoznali se sa ovom lepoticom od planine. Zahvalni smo Visočici, Davoru i Nerminu na ovako lepo provedenom danu i na druženju i razgovoru koje smo podelili međusobno u toku uspona i spusta.

Sa poslednjim zracima sunca stižemo do kombija. Možda malo umorni od napora ali i puni doživljaja stižemo u dom gde nas očekuje topao ručak i veselo društvo koje se spustilo sa planine Bjelašnica sa tradicionalnog uspona Josipovo.

Sutradan u nedelju se nalazimo sa drugarima u Sarajevu i krećemo u obilazak, čega drugog nego - sarajevskih suvenira na „baš” Baš Čaršiji. Usput nam Davor priča o istoriji Sarajeva i znamenitostima grada. Dan završavamo u Sarajevskoj pivnici gde uz ovaj veoma svež nektar dogovaramo naredne akcije i avanture.

Došao je trenutak da se pozdravimo sa našim domaćinima i krenemo ka Beogradu a neki i dalje ka Novom Sadu, pa čak i Somboru. Hteo bih da se zahvalim prvo svima vama koji ste pročitali ovaj izveštaj i nadam se da sam mogao da prenesem makar malo lepih doživljaja i trenutaka koje smo proveli u Bosni. Hvala i svim učesnicima na pokazanoj želji da još više i bolje nauče sve tehnike koje će im mnogo značiti u daljem bavljenju ovim sportom. Hvala veliko Davoru i Nerminu koji su odvojili svoje vreme i posvetili nam jedan ovako lep vikend. Nadam se da će i dalje pripreme teći ovako lepo i glatko i da ćemo se još bolje pripermiti za odlaske u Francusku, Italiju i Austriju.

Učesnici akcije:

Jelena Prodanović, Čik Čaba, Franja Menrat, Saša Panić, Miroslav Georgijević, Marko Bogosavljević, Maja Slijepčević i Dragan Vetnić.

Fotografije: Miroslav Geogrijević, Franja Menrat i Maja Slijepčević

Vođa akcije: Nikola Radojević

Vodiči i vođe uspona: Davor Ciganković i Nermin Grabovica.

Izvor: www.mojaplaneta.net

Tweet

Tweet