Izdvajamo iz magazina MOJA PLANETA

Planinari iz Beograda, Subotice i Valjeva su ovaj put uživali u zimskom ambijentu Hajle, izuzetno lepe crnogorske planine...

Bio je to februarski pohod na Hajlu (2.403 m), sretanje na Sretenje 2014. godine. Svake godine u isto vreme, to je ono što se pamti i iščekuje, a ovaj put akciju sam vodio za PK „Radnički” Beograd. U februaru se na Hajli okupimo u nesvakidašnjem zimskom ambijentu, u prijatnoj atmosferi, kod gostoljubivih prijatelja iz PK „Hajla” iz Rožaja, na čelu sa Fekom Kurtagićem, predsednikom kluba. Spoj je to planinske lepote i domaćinskih uslova, ambijenta i atmosfere, prirode i njenih zimskih izazova, kakve samo Hajla može pružiti. Tako nastaje doživljaj i osećaj ukupnog zadovoljstva. Ovde se osećam kao kod kuće, kod svojih, prisnih i iskrenih domaćina. Kada je toplo oko srca, ni zima nije hladna.

Putovanje redovnom autobuskom linijom, kada je zima, u toplom, udobnom autobusu, danju - omogućava da se sigurno i bez većeg zamora doputuje do Rožaja, pa stigne do doma pod Hajlom. Zahvaljujući domaćinu i prevozu koji nam je obezbedio, do Bandžova ovaj put, bez većih napora stigli smo do doma u Grope, na visini od 1.890 m. Veći deo puta kroz šumu nije bilo snega, ali ga oko doma ima do metra, to mi je tek sutradan postalo jasno, kada sam počeo da na momente propadam u sneg. Hajla je to u februaru.

Prespavati u domu pod samim vrhovima Hajle, pod stenama što ih iz doma gledamo, boraviti i odmoriti se u udobnim uslovima, preduslov je da smo sutradan odmorni i spremni za napore, kakvi god oni bili, a ovaj put je prognoza govorila o lepom danu koji predstoji. Tako je zaista bilo. Toplina i udobnost doma, druženje sa našim prijateljima iz Rožaja, omogućavaju da se diše šire, komotno oseća. Ovde nije kao u alpskim domovima recimo, gde je svaki metar prostora do maksimuma iskorišćen, da se ne možeš okrenuti da nekome ne smetaš. Ovo je i komoditet, a ne samo udobnost, zimska naročito.

Ujutro u osam časova je pokret, sa spremnim rančevima uzimamo cepine i dereze, jer ne znamo šta nas gore čeka, posebno na strmini pred izlazak na greben Hajle, gde je u pravilu snežna zaleđena streha, a još gore može biti ako je vetar očistio grebenski izlaz i tlo je zaleđeno. Jutro je vedro, sunce je okupalo snegom posute stene Hajle, a sneg pod nogama škripi. Nagoveštaj je to lepog planinaskog dana i doživljaja.

Na grebenu Brahim brega, koji penjemo u polukrugu, da izbegnemo veću strminu, u par navrata upadam doboko u sneg, zaglavivši se u makiju. Tada odlučim da ne vodim na Ahmicu (2.272 m), kako sam uveče bio odlučio, jer dole na Ćafi Hajle je niži teren, uz to valja šume prolaziti, pa sigurno je da se sneg još više propada, što oduzima snagu, može da pokvari osećaj ugodnosti. Lepotu ovakvog dana treba iskoristiti. Na iznenađenje snega ima više nego što je za očekivati, kada ga u nižim predelima uopšte nema.

Idemo lagano, bez žurbe, a zašto bi žurili kad je čitav dan pred nama, lepo je vreme, plusna temperatura, pravo uživanje. Dolazimo pod prevoj, u dilemi sam bio da li krenuti letnjom markacijom, a ipak idemo zimsku, jer sneg je dosta zahvalan, delimično propada, dovoljno za stope i oslonac. Streha je pred nama, dva mladića domaćina su ispred mene, Ziko i Denis, probijaju strehu. Kako je lepo gledati te divne sposobne i perspektivne momke, pred kojima je planinarska budućnost. Ispostavi se da nam dereze ne trebaju, pustimo i obezbedimo za svaki slučaj uže, pa zovem grupu da krene.

Izlaskom na greben Hajle otvara se pogled na Rugovsku klisuru, prekoputni Žuti kamen i ostale vrhove Prokletija, sa strane Žleb i Rusuliju, sa druge strane Komove i tako dalje. Odatle idemo uz greben, njegovim grbama, vodeći računa da se ne približavamo ivicama stena i strehama koje vrebaju.

U povratku jedna grupa, njih pet, ipak odlučuje da idu na Ahmicu, to uspešno izvode, ali ih hvata prvi mrak, no i oni se zadovoljni vraćaju, umorniji od nas koji smo se lagano spuštali i sedeli po Brahim bregu, uživajući u osmatranju i na prijatnom planinskom suncu. Hajla je to februara, kada se očekuju izazovni zimski uslovi, a ovaj put se priroda osmehnula, prikazala okupana prolećnim suncem, nesvakidašnjim sjajem. Sve to, kao uvek ovde, ostaje za pamćenje.

Info

Planinarski dom Grope, građen je od čvrstog materijala, ima dva sprata, u prizemlju je dnevni boravak sa kihinjom i uslovima za spremanje jela, a na spratu dve sobe, sa 40 udobnih ležajeva, na palačama – alpski stil. Dom je osvetljen agregatom, unutra ima vodu, mokri čvor, greje se i ima šporet na drva као i peći na grejanje u sobama na spratu, tako da se i u vema hladnim danima u domu ne mora koristiti vreća za spavanje.

Kontakt: Feka Kurtagić +382 69 904 030, +382 67 285 393

E mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Tekst i foto: Tomica Delibašić
Izvor: mojaplaneta.net

Tweet

Tweet